Šaržne vage, protočne vage, sekvencijalne vage, diskontinualni automatski totalizatori

Sva obračunska vaganja rasutog tereta se vrše preko šaržnih vaga. Materijal se meri u „koš-vagi“ koja se oslanja preko mernih ćelija. Merne ćelije generišu električni signal proporcionalan masi koju nose. Vagarski terminal (indikator ili elektronika) napaja merne ćelije, u sabirnoj kutiji se sabira njihov električni izlaz koji se u terminalu konvertuje u digitalnu vrednost koja predstavlja sumu mase materijala i mase konstrukcije košvage. Dotok materijala u vagu i odlazak materijala se kontroliše preko kliznih zasuna. Upravljačka elektronika dobija digitalne vrednosti od terminala (razliku mase mrtvog tereta i materijala) koje sumira i kontroliše otvaranje i zatvaranje zasuna.

Klasičan ciklus rada šaržne vage je sledeći. Prvo se izmeri masa praznog koša (TARA). Kada je koš zatvoren, i očitavanje je stabilno, ovaj podatak o masi se šalje upravljačkoj jedinici. Za to vreme se akumulira materijal iznad koš-vage. Bafer za akumuliranje služi da ne dolazi do čestog uključivanja i isključivanja mehanizma za dodavanje materijala.

Kada se zapiše vrednost TARE, otvaraju se ulazni zasuni i materijal brzo ulazi u vagu. Kada masa matarijala u vagi dosegne predefinisanu vrednost, zatvaraju se ulazni zasuni i nakon stabilne vrednosti, upisuje se novo stanje mase BRUTO.

Nakon upisivanja BRUTO mase, terminal šalje signal za otvaranje izalznog (donjeg) zasuna. Kada masa opadne ispod predefinisane vrednosti, terminal zatvara donji zasun, beleži novu TARU i ciklus se ponavlja

NETO masa materijala je razlika između BRUTO mase i TARE. Kada vaga prima ulazni materijal, od BRUTO mase se oduzima prethodna TARA, kako bi se izuzeo u obzir materijal koji je bio u košu. Kada se meri izlazni materijal, od BRUTO se oduzima svaka sledeća TARA.

Primena

Analogni ili digitalni izlaz iz protočne vage može da se vodi dalje na upravljačke jedinice.